Следећи садржај је преведен са кинеског извора машинским преводом без накнадне редактуре.
Превођење јапанског на кинески језик један је од уобичајених изазова у преводилачком раду, посебно због разлика у језичкој структури, културном пореклу и граматици, што процес превођења чини веома сложеним. У превођењу на јапански језик, постоје многе потешкоће са којима се кинески преводиоци често сусрећу током процеса превођења, посебно у погледу граматичких разлика, избора вокабулара, почасних израза и усменог изражавања. Овај чланак ће детаљно истражити ове потешкоће у преводу и понудити одговарајућа решења.
1. Разлике у јапанској граматици
Граматичке разлике између јапанског и кинеског језика су једна од уобичајених тешкоћа у преводу. Структура реченице у јапанском језику је обично у редоследу „субјекат + објекат + предикат“, док је у кинеском флексибилнија, посебно у говорном језику, где се положај предикатског глагола може мењати у складу са контекстом. Поред тога, јапански језик користи партикуле за означавање граматичких односа, док кинески језик користи ред речи и функцијске речи (као што су „де“, „лаи“ итд.) за означавање граматичких односа. Решење: Приликом превођења, први корак је разлагање јапанских реченица, разумевање граматичких функција сваког дела, а затим извршавање разумних прилагођавања у складу са граматичким правилима кинеског језика. На пример, у јапанском се „が“ или „は“ обично користе као ознаке субјекта, а приликом превођења, субјекат се може закључити из контекста и структура реченице се може прилагодити. Поред тога, уобичајене обрнуте реченице или реченице са изостављеним субјектима у јапанском језику потребно је допунити или преписати у складу са кинеским навикама.
2, Тешкоће у избору речника
Неки јапански речник немају директне одговарајуће речи на кинеском, што чини избор речника великом потешкоћом при преводу. На пример, јапанска реч „おরれ様“ нема потпуно еквивалентну реч на кинеском. Иако се може превести као „напоран рад“ или „напорно сте радили“, контекст и израз ова два израза нису потпуно конзистентни. Решење: Када наиђу на речник који се директно не подудара, преводиоци морају да направе одговарајућа прилагођавања на основу контекста. На пример, за изразе као што је „исцрпљен“, могу се одабрати различите методе превођења на основу формалности контекста. Поред тога, за неки речник са културним карактеристикама може се одабрати објашњавајући превод или се могу користити додатне реченице са објашњењима како би се читаоци циљног језика разумели.
3. Превод почасног и скромног језика
Поштовање и скромност су важне језичке карактеристике јапанског језика, док у кинеском не постоје слични изрази. Стога је начин превођења почасних и скромних израза са јапанског на кинески велика потешкоћа у преводу. На јапанском, почасни изрази се не огледају само у променама глагола, већ и у специфичном речнику и реченичним структурама као што су „ございます“ и „おっしいる“, који захтевају посебну пажњу. Решење: Приликом превођења почасних израза на јапански, преводиоци треба да узму у обзир навике изражавања и културну позадину кинеског језика. У формалним приликама, може се изабрати употреба почасних израза као што су „ви“, „гуи“ итд.; У колоквијалнијим окружењима, почасни изрази се могу на одговарајући начин изоставити. Поред тога, неки почасни изрази на јапанском могу се пренети променама тона, као што је „おっし동る“ што се може превести као „рећи“ и пренети поштовање кроз контекст.
4. Феномен изостављања у јапанском
У јапанском језику се неки делови реченице често изостављају, посебно у говорном језику. На пример, у јапанском се субјекат „きまか?“ често изоставља, а „きまか?“ се може превести као „ићи?“, али изостављени део често треба разјаснити на кинеском. Овај феномен изостављања захтева од преводилаца да закључе о изостављеним деловима на основу контекста. Решење: Приликом превођења, потребно је допунити изостављене делове на основу контекста. На пример, у јапанском се субјекат „きまか?“ изоставља у говорном језику, али када се преводи на кинески, субјекте као што су „ви“ или „ми“ треба додати у складу са ситуацијом како би се осигурао интегритет реченице и јасноћа изражавања.
5. Утицај културних разлика на превођење
Културне позадине Јапанаца и Кинеза су различите, што отежава да одређени изрази или навике буду директно еквивалентни у преводу. Посебно када је реч о обичајима, традицији и друштвеном бонтону, превод може захтевати културна прилагођавања. На пример, на јапанском, „いただきます“ и „ごちそうさました“ немају потпуно еквивалентне изразе на кинеском, па се културне разлике морају узети у обзир приликом превођења. Решење: У овој ситуацији, преводиоци морају имати одређени ниво међукултурне свести. За изразе специфичне за културу, може се користити културна адаптација превода или се може обезбедити додатни објашњавајући превод како би се помогло читаоцима циљног језика да разумеју. На пример, „いただ〚す“ се може превести као „Почео сам да једем“, док се „っちそうした“ може превести као „Хвала вам на гостопримству“ уз одговарајуће напомене или објашњења.
6. Честице расположења и прилози у јапанском
У јапанском језику постоји много речи расположења и прилога који се користе за изражавање емоција, ставова или тона говорника. Ове модалне честице и прилози често немају директне еквивалентне изразе у кинеском. На пример, у јапанском, честице као што су „ね“, „よ“ и „かな“ немају потпуно исте честице у кинеском. Решење: Приликом превођења, можете користити одговарајуће речи расположења на кинеском у складу са потребама контекста. На пример, „ね“ се може превести као „ба“ или „десно“, а „よ“ се може превести као „ох“ или „ах“. Избор одговарајућих речи расположења на основу контекста може сачувати тон оригиналног текста, а истовремено учинити превод природнијим.
7, Руковање дугим и сложеним реченицама
Уобичајене структуре дугих и сложених реченица у јапанском језику понекад представљају изазов за преводиоце у начину разлагања реченица. У јапанском језику, сложене реченице повезују различите компоненте реченица помоћу партикула и везника, док у кинеском језику, дуге реченице често захтевају прилагођавање структура реченица како би се јасно изразиле. Решење: Сложене јапанске дуге или сложене реченице, преводиоци могу да их разложе према њиховом значењу и поједноставе у неколико краћих реченица како би се прилагодили кинеским навикама изражавања. Поред тога, треба обратити пажњу на односе између компоненти сваке реченице како би се избегли проблеми нејасне логике или нетачног изражавања у преводу.
8, Резиме
Превођење јапанског на кинески језик је изазован процес који укључује разне тешкоће као што су граматичке разлике, избор вокабулара, почасни изрази и усмено изражавање. Кроз детаљну анализу ових преводилачких тешкоћа може се открити да иза сваке тешкоће постоје решења. Преводиоци морају имати солидну језичку основу, флексибилно коришћење језичких вештина и међукултурну осетљивост како би боље завршили преводилачки посао са јапанског на кинески. У процесу превођења на јапански, решавање ових тешкоћа не само да може побољшати тачност и течност превода, већ и промовисати међусобно разумевање и комуникацију између два језика и култура.
Време објаве: 24. април 2025.